Početkom sezone činilo se da je Vladan Milojević već jednom nogom u fotelji selektora Srbije. Ipak, od te priče na kraju nije bilo ništa. Kada je njegov navodni naslednik, Albert Rijera, odlučio da produži ugovor sa Celjem, postalo je jasno da Crvena zvezda više ne može sebi da priušti luksuz stalnog menjanja trenera.
Pročitajte još…
Milojević u Zvezdi ima poseban status. Nakon dugih godina evropskih frustracija i neuspeha, upravo je on vratio klubu ozbiljnost na međunarodnoj sceni. Trauma Bordoa zalečena je pobedom u Trnavi, potom sjajnim nastupom protiv Liverpula i evropskim derbijima sa velikanima – utakmicama koje na Marakani dugo nisu igrane ni po kvalitetu, ni po naboju.
Ipak, koliko god da se ceni prošlost i zasluge, uvek ostaje glasno „ali“. Ove sezone ono „ali“ zvuči jače nego ikad.
Crvena zvezda trenutno ima najskuplji tim u istoriji kluba, ali je na poslednjih šest utakmica osvojila samo 11 bodova, što je dva manje od Partizana. Šok od Javora, pa od Vojvodine, kao i prekid fantastičnog niza pobeda na svom terenu, pokazuje da stvari ne idu po planu – naročito ne po uvek visokim očekivanjima. U ovakvom odnosu snaga i sa ovakvim ulaganjima, to je potpuno nedopustivo. Svaki uloženi evro mora biti opravdan rezultatima – a rezultata nema u meri u kojoj bi trebalo. Zato su se ponovo razbuktele priče o smeni trenera, sada u kontekstu da je ona praktično neminovna. Vreme prolazi, a od stare slave se ne živi.
U ovom vakuumu, ime koje se sve glasnije spominje je Dejan Stanković.
Deki je spreman da se vrati već od Nove godine, nakon epizode u moskovskom Spartaku. Legenda kluba već je jednom sedela na klupi Zvezde, upravo nakon Milojevićevog prvog mandata, i ostavila snažan trag. Vodio je crveno-bele i u Ligi Evrope i u Ligi šampiona, a prvi je trener u istoriji kluba koji je uspeo da odbrani duplu krunu.
Prema nekim informacijama, novi mandat mu se praktično smeši. Čak se spominje da bi mogao da počne 21. decembra – na isti dan kada je 2019. godine prvi put seo na klupu Crvene zvezde.
